Vakcinacija
Vakcinacijom kućnih ljubimaca značajno umanjujemo mogućnost pojave niza zaraznih bolesti koje ozbiljno mogu ugroziti njihov život uprkos adekvatnoj nezi i terapiji.
Aplikacijom vakcine koja sadrži umrtvljenog ili oslabljenog uzročnika zarazne bolesti podstičemo organizam na stvaranje antitela koja kasnije štite organizam od te bolesti.
Vakcinaciji podležu isključivo zdrave životinje, te je od izuzetne važnosti obaviti dehelmintizaciju (čišćenje od glista), zaštitu od spoljnih parazita i opšti klinički pregled pre vakcinacije.
Štenci i mačići su do šeste - sedme nedelje života delimično zaštićeni antitelima koja su dobili od majke preko placente i putem kolostruma (mleka). Majka im prenosi antetela koja je dobila ili vakcinacijom ili antitela na one bolesti koje je i sama prebolela. To se naziva pasivni imunitet, a vakcinacijom se podstiče stvaranje vlastitih antitela - aktivni imunitet.
VAKCINACIJA PASA
Štence vakcinišemo između šeste i osme nedelje starosti, posle tri do četiri nedelje ponavljamo vakcinu i treću vakcinu protiv zaraznih bolesti aplikujemo sa četrnaest do šestnaest nedelja starosti. Vakcinacija odraslih pasa protiv zaraznih bolesti se obavlja jednom godišnje, jer i odrasli psi mogu da obole od zaraznih bolesti.
Vakcina protiv besnila koja je obavezna po Zakonu o dobrobiti životinja sprovodi se „mrtvom“ vakcinom, nakon navršena 3 meseca.
Bolesti protiv kojih se vakcinišu psi:
- Besnilo
- Parvoviroza
- Štenećak
- Zarazni hepatitis
- Zarazni kašalj
- Leptospiroza
